Janković Filip

Biografija

Rođen je u porodice Marka Jankovića. U mladosti je bio pečalbar u Americi, odakle je poslije pet godina došao u domovinu. Učesnik je balkanskkih i prvog svjetskog rata. U tim ratovima iskazao se kao jedan od najhrabrijih boraca Ceklinjsko-dobrskog bataljona đe je tri puta ranjavan. Poslije završetka I sv. rata ponovo odlazi u Ameriku da bi se ponovo vratio u Crnu Goru 1932. godine. Od tada do 1941. radio je na svom imanju kao ugledan domaćin. Po kapitulaciji Jugoslavije snabdio se oružjem i već 13. jula ističe se kao jedan od najhrabrijih borac u ustanku. Nakon toga postao je borac bataljona Carev laz Lovćenskog odreda. Istakao se u borbama koji je ovaj bataljon vodio 1941/1942. godine na potezu Podgorica- Cetinje. U jednoj bici na Pavlovoj strain uspio je da uskoči međe većim brojem talijanskih fašista i da jedan broj ubije a drugi naćera na bjegstvo. Zbog tog hrabrog čina bio je pohvaljen od stane Lovćenskog odreda a ista pohvala je objavljena i u ,, Saopštenje” Glavnog štaba NOP odreda za Crnu Goru i Boku. Kao hrabar i omiljen borac februara 1942. godine dobio je Zlatan sat od štaba bataljona Carev laz. Sa tri sina marta 1942. godine dočekao je jednu četničku jedinicu na Dobrskoj ploči koju su potpuno razbili. Kao komandir čete uspio je da održi položaj u Donjem Ceklinu koje su napadale brojne snage okupatora i njihovih saradnika. Sredinom marta mjeseca bataljon se povukao u Katinsku nahiju i reorganizovao se u ,,Udarni bataljon” Lovćenskog odredau u kome je Filip postao komandir voda. U bataljonu je došlo u jednom trenutku do kolebanja na položaju Velestovo – Kopitnik pa je Filip da bi spasio moral jedinice hrabro stao u prvi red dobrovoljaca čime je pokazao kako se treba boriti za svoj narod. Tokom proljeća 1942. godine došlo je do defanzivnih borbi zbog povlačenja ustanika ka Bosni što je rezultiralo padom morala kod vojske. Zato je Filip po starom crnogorskom nepisanom pravu pozvao svoje sinov i rođake da se zakunu na puščanu cijev da neće nikad izdati NOB ni svoje bradstvo. Filip je još jednom dokaza hrabrost u borbi na Velimlju 1. juna 1942. đe se na vratima jedne kuće, našao licem u lice sa poznatim saveznikom okupatora, popom Kekovićem iz Zagarača, kojega je u dvoboju uspio da ubije, ali je i sam teško ranjen. Od rana u toj borbi, podlegao je kod Bugojna 26. jula 1942. na putu za Bosansku Krajinu