Božović Radislav-Raško

Biografija

Rođen u porodici Janka janića Božovića. Osnovnu školu završio je u Momču. Četiri razreda gimnazije je završio u Ulcinju, a ostale razrede i maturu u Podgorici. U gimnaziji u Podgorici priključio se revolucionarnom omladinskom pokretu. Potom se upisao na Pravni fakultetu u Beogradu koji je završio 1940. Pri kraju studija prava upisao se na Filozofaski fakultet u Beogradu. Pripadao je i aktivno učestvovao u akcijama revolucionarnog studentskog pokreta. Tokom služenja vojnog roka završio je Školu rezervnih oficira. U toku Aprilskog rata 1941. bio je rezervni poručnik u Danilovgradu. Jedan je od organizatora ustanka u rodnom kraju. Uoči ustanka 1941. uključio se u obuci omladine Gornjih Kuča u gađanju iz pješadijskog naoružanja. Učesnik je Trinaestojulskog ustanka, a uskoro i zamjenik komandanta NOP bataljona “Marko Miljanov”. Od oktobra 1941. komandant je ovog bataljona. Tada je postao i član KPJ. Na čelu ovog bataljona ostao je do decembra 1941. Krajem januara 1942. učestvovao je u borbama kod Mateševa kao komandant kombinovanog udarnog bataljona “Radomir Mitrović”. Odlaskom partizana za Bosnu, ostao je ilegalni radnik na terenu Kuča. Jedne noći opkoljen je od četnika koji su mu odizeli bombu koju je pokušavao da aktivira udarcem o kamen. Zatvoren je u četničko-italijanski zatvor u Podgorici, a nakon dva-tri dana sa još nekoliko zarobljenika prebačen je u zatvor u Danilovgradu. Ponovo je vraćen u podgorički zatvor, odakle juna 1942. uspio da pobjegne, prepliva Moraču i Zetu i stigne u Kuče. Ponovo je počeo sa ilegalnim radom. Zajedno sa Ljubicom Popović i Radomirom Nikezićem sačinjavao je ilegalnu partizansku trojku. U selu Orahovu, sa Ljubicom Popović i Radomirom Nikezićem, otkriven je od četnika. Prilikom pokušaja probijanja zajedno sa Ljubicom je teško ranjen. Radomkir Nikezić je uspio da ih noseći na leđima prebači u jednu kolibu. Sjutradan 9. decembra 1942. četnici su ih otkrili jer mu je prilikom prebačanja ispala gaza natopljena krvlju. Prilikom ulaska u kuću uspio je da ubije jednog četnika. Kako nijesu mogli da osvoje kolbiu, četnicu su granatama zapalili kolibu i pozvali ih na predaju. Odgovorili su pjesmom i prema dogovoru, ubio je prvo Ljubicu, potom je slomio pušku i ubio sebe. Odlikovan je Ordenom zasluge za narod prvog reda.